СНС
Србска историографија нимало није описала Берлински конгрес 1878.године и потписивање тајне конвенције 1881.године, на Видовдан, Србије и Аустроугарске где је Србија капитулирала у миру.
Тајна конвенција важила је 21.годину, односно до 1902.године, јавности је презентована након смрти краља Милана.
Потписник тајне конвенције је најистакнутији члан владе Србије уз знање кнеза Милана и Стојана Новаковића која је проистекла из часописа Видело, Чедомиљ Мијатовић, који је био министар финансија и министар иностраних послова, многих других функција у држави, касније постаје носилац наследне круне грофа по указу Аустроугарске, бива одликован и добија пензију.
Титула Гроф никада није постојала у Србији.
Тајна конвенција се потписује на територији друге државе, Аустроугарске у Земуну.
Чедомиљ Мијатовић био је и кандидат патријарха обновљене патријаршије на предлог Петра Карађорђевића!?
Није му сметала потпуно друга династија на власти, исту је прихватио без проблема.
Интензивно је радио после Првог светског рата да на трону краљевине Југославије доведе сина енглеске краљице Викторије, Енглеза.
Дакле, ради се о крајње проблематичној личности коме је само власт била приоритет.
Кнез Милан од Беча добија титулу краља и Србија постаје краљевина 1882.године!?
Милутин Гарашанин син чувеног Илије Гарашанина и Милан Пироћанац, председник тадашње србске владе кад сазнају за ово потписивање подносе оставке.
Иначе Чедомиљ Мијатовић био је ожењен енглескињом која је била годину дана старија од његове мајке која је била шпањолка!?
Ови људи су оснивачи Напредне странке проистекле из наведеног часописа која је неславно завршила.
Ови људи са Бечом су изазвали Србско бугарски рат 1885.године који је Србија за кратко време изгубила!
Напредна странка је била једна од четири најважније политичке странке у Краљевини Србији пре Првог светског рата. Странка је постојала од 1881. до 1896, потом поново од 1906. до 1919. године. Деловала је и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца од 1920. до 1925. године. Син Стојана Новаковића после првог Светског рата обнавља ову странку додајући јој префикс Српска, дакле она постаје Српска напредна странка (СНС).
Она је основана од стране тзв. младоконзервативаца 1881. године и била прва политичка странка у Србији. Била је дворска чиновничка странка, која је непоколебљиво подржавала круну.
Они су били европејци који су сматрали да је Србија конзервативна, заостала, и да је потребна брза реформа и модернизација.
Они су за девет месеци сломили Србију. За време њихове владе, избила је Тимочка буна 1883. године и довели су Србију до ивице грађанског рата.
Напредњаци одмах по формирању повели рат против Српске православне цркве, увели порез на сваки црквени чин, протерали митрополита Михајла, јер се томе супротставио, смењивали владике…
Данашња политика западних центара је у ствари тадашња политика закључака Берлинског конгреса, четири стуба црвених линија које не сме да пређе Србија.
Губљење Косова и Метохије јужно од Косовске Митровице, забрана било каквих односа са Србима преко Дрине, Дунава и Саве, иако је у тадашњој Аустроугарској живело најмање половина србског националног корпуса, потпуно дистанцирање Србије од царске Русије, никакав контакт са братском Црном гором!?
Та политика и данас се интензивно спроводи а и сами смо томе сведоци.
Због интереса Аустроугарске Србија почиње да гради пругу 1881.године Београд Солун са посебним краком према Софији и Солуну.
Долази до невиђене корупције коју поспешују исти западни центри уз први прилив страног капитала.
Тадашњи врх власти узима велики новац од Француза који граде пругу.
Афера се разоткрива и пада француска влада а Србија исте године постаје краљевина!?
Ником у Србији није хвалила длака с главе!
Пруга је завршена уз помоћ Беча 1884.године и поред страховите корупције уз кључну улогу носиоца ове корупције Чедомиља Мијатовића.
Емил Зола је описао ову невиђену корупцију у свом роману "Сребро"!
Започиње се отимању оружја од народа које се завршава побуном народа.
Тада Пашић бежи из Србије у Бугарску.
Било је педесетак случајева рушења кућа напредњацима, и седамдесет паљевина имања. Цифра убијених уопште није произвољна.
Напредњачки лист „Видело“ објавио је проверен, поименичан списак жртава, који ни нове власти нису могле да оспоре.
Највише линчовања напредњака било је по селима где су многи кметови завршили у јарку, испребијани насмрт кочевима, а причало се и о једном случају да је тело неког напредњака било набијено на ражањ.
Напредњаци су одступили 1888. године, враћен је Јован Ристић за председника Владе, који је вратио и митрополита Михајла Јовановића.
Преко 700 напредњака је ухапшено, преко 500 на дугу робију је ухапшено, суђено на преком суду, а око 100 осуђено на смрт, док је остатак побегао у Бугарску и Аустрију. Остало је забележена и прича о набијању напрењака на ражањ, у знак освете мештана због терора власти у провинцији.
Link
Коментари
Постави коментар