Ca6op Cp6a

  МИЛОЈЕ ВАСИЋ (1869–1956) – српски археолог, руководилац истраживања налазишту у Винчи, професор на Београдском универзитету и члан САНУ. Рођен је у Великом Градишту, а у младости се бавио ликовном критиком. Осамдесетих година XIX века, на Великој школи у Београду, студирао је историју и класичну филологију. Године 1895., Михаило Валтровић је Васића узео за сарадника у Народном музеју и омогућио му стипендију за студије археологије у Немачкој. Од 1896. до 1899, боравио је у Берлину и Минхену, где је студирао и докторирао археологију. Након повратка у Србију, запослио се као професор на Филозофском факултету, где је предавао студентима све до 1955. године. Милоје Васић је наставио развијање српских археолошких институција и методологију археолошких истраживања, које је утемељио Валтровић. Од 1908. до 1934. године, Васић је руководио првим археолошким ископавањима у Винчи, а резултате тих обимних истраживања је објавио у монографији “Преисториска Винча”, у четири тома. За живота, Васић

  НА ДАНАШЊИ ДАН 1852. ГОДИНЕ У ШИБЕНИКУ ЈЕ РОЂЕН СРПСКИ ПИСАЦ СИМО МАТАВУЉ Био је једно од петоро деце трговца Стевана Матавуља и Симеуне Матавуљ (рођене Трива). У Шибенику је завршио основну школу на италијанском и СРПСКОМ језику као и нижу гимназију. Након кратког боравка у манастиру Крупа у коме је игуман био његов стриц, одлази у задарску учитељску школу, коју завршава 1871. године. Радио је као учитељ у разним далматинским селима и наставник поморске школе у Херцег Новом. 1881. године је прешао у Црноу Гору где је био наставник гимназије, надзорник школа, уредник службених новина и наставник кнежеве деце. У Србију прелази 1887. године где такође ради као наставник гимназије и чиновник пресбироа. Матавуљ се у књижевности први пут јавља на Цетињу у службеним црногорским новинама са једном историјском причом, коју је написао поводом веридбе кнеза Петра Карађорђевића са кнегињом Зорком, а на подстицај и према казивању самога кнеза Николе. Написао је око седамдесет приповедака и новел