Ca6op Cp6a

Свети Сава Свети Сава (Краљева црква) Sveti Sava ( po rođenju Rastko Nemanjić ), rođen je oko1174.u deževačkom kraju na planini Goliji, preminuo 14. januara ( po julijanskom kalendaru ) 1236. u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodočašća u Jerusalimu. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske Pravoslavne crkve postavši njen prvi arhiepiskop. Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu,ali se odrekao svetovnog života i zamonašio na Svetoj gori u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu takodje zamonašio pod imenom Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.Kada je u Srbiji došlo do borbe za vlast između braće Sava se vratio u Srbiju kako bi zaustavio sukobe. Sava se bavio i prosvetiteljskim radom u nameri da približ

Милош Црњански Црњански против „салонских комуниста” С истим погледом на свет дошао је и Милош Црњански из рата. Осврнувши се око себе, на београдском Универзитету, опазио је, по одећи, темељну класну разделину коју је рат продубио: „Већина студената на Универзитету у Београду, године 1919, била се тек вратила из рата. Као и ја. Већина је била у похабаним униформама, а Србијанци у шињелима и са шајкачама на глави… Ја сам се на Универзитету појавио у остацима одела аустријског официра, са камашнама на ногама, и баскијском беретком на глави, на велико увеселеније наших Паризлија. Уствари, на Универзитету, тада, сусрела су се два сталежа. Они који су били остали у земљи, под окупацијом, или који су били у војсци, вратили су се у крпама. А они који су провели рат у Француској, и у Паризу, вратили су се одевени као нека наша аристократија. Професори Универзитета су сви старци. Масони.” Колико је то била добро уочена разделина показала су потоња времена. „Паризлије”, све сами синови н