Ca6op Cp6a

Католички богослов Матија Дивковић у Венецији штампа свој „Плач Дивице Марије“. Ево прве странице. Аутор свој језик сâм назива САРПСКИ (уз самогласно „р“ додавано је „а“). Писмо је ћирилица, западна, „прекодринска“ ћирилица, коју данас зову „дубровачка“, „далматинска“, босанчица“, „хрватска ћирилица“. Ова верзија ћирилице је посебно погодна као доказ да се у Босни говорило икавски, јер да је коришћен „јат“, могли бисмо га данас читати тројако. Текст гласи: „Плач блажене Дивице Марие, кои плач изписавши САРПСКИ, и изправивши многе ствари Богословац, фра Матие Дивковић из Иелашак (Јелашак) из провинцие Босне Арђентине (Босне Сребрене), приказа Светоме Официу инквижициони, алити изискованиа, Свето Официе видивши, дане с(?)вар веле Богољубна зато допусти дасе може штампати“...

Захарије Стефановић Орфелин (Вуковар, 1726 — Нови Сад, 19. јануар 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, филолог, гравер, калиграф и писац уџбеника, живописац, картограф, писац богословских, школских, историјских и пригодних књига, физичар, виноградар, песник, издавач часописа ,,Подрумар" , издацач ,,Буквар"-а, издавач ,,Календар"-а. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. године, у периоду после Бечког рата 1683-1699. Само једно његово дело од обимне грађе, а да не помињемо Доситеја Обрадовића, Христофора Жефаровића и многе друге, доказује да Срби не само да нису пуки "митомани", како им се смеју новокомпоновани заговорници да су нека јерменска племена носиоци европске и светске античке историје, већ да је Србима покрадено скоро све што се може украсти па и оно што и самим Србима више не пада напамет.