Постови

Петар Колендић

Слика
Петар Колендић СЕЋАЊЕ НА ПЕТРА КОЛЕНДИЋА Србокатолички покрет у Дубровнику: Животна и научна мисија Петра Колендића Петар Колендић био је књижевни историчар и почетком 20. века истакнути припадник покрета дубровачких Срба католика. Својим свесним избором нације, он се, попут неколицине других Дубровчана, сврстао у Србе и српство искључиво као национални, дакле политички и историјски концепт одвојен од вере, односно православља. Нажалост, одбијање овог концепта и интеграције таквог избора у савремену српску нацију, историјска је грешка без преседана. Приказати живот и рад Петра Колендића, уз повод 140. годишњице од његовог рођења и у свим импликацијама које се око те биографије и дјела јављају, није лако. За то би нам требала погодна и јасна метафора. У том смислу, слика која би најлакше могла илустровати линију која је одредила овај живот у споју српско-хрватских динамика и књижевности - имала би облик хеликса, завијеног попут навоја на шрафу или спиралних степеница којим се графички п
Постави коментар
Прикажи све

Љубо Бабић

Слика
  Рођен као Немац и пруски барон Алберхт Шиндлер фон Клејстенбург толико је волео српски народ да је примио православље и променио име. Оженио је Српкињу, борио се за Србе у два рата, страдао је највише од издајника и завидних Срба. Убијен 2. септембра 1946. године од стране комуниста. веза 1 веза 2
Постави коментар
Прикажи све

Ђорђе Јанковић

Слика
  "Римљани су били само окупатори, као и Турци, оставили су своје археолошке трагове, али народ је и под њима био онај исти који и сада овде живи. Сада имамо археолошке доказе да смо овде живели и пре Римљана, али те чињенице угрожавају поредак Империје. Како објаснити својим поданицима да су „примитивни“ сељаци са тла Србије, „агресори“ и „злочинци“, непријатељи „европских вредности“, некада давали Риму цареве и стварали врхунска уметничка дела, а нису били „романизовани“? Зато нам ускраћују знања о нашој баштини, и ту баштину дају новоствореним народима." Др Ђорђе Јанковић (1947-2016) некада шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду.
Постави коментар
Прикажи све

Serbian wedding - СРПСКА СВАДБА - SRPSKA SVADBA Mladenovac 2

Слика
Постави коментар
Прикажи све

Саво Лазаревић Батара

Слика
  Саво Лазаревић Батара Саво Лазаревић Батара ( 1849-1943 ) , црногорски пуковник, прослављени српски осветник који је немилосрдно казнио Шиптаре за зверске покоље над косовским Србима и у крви угушио шиптарску побуну 1913. године. Арнаути су дуго памтили његову гвоздену руку због које је ушао и у њихове народне песме као појам силе и страха. Саво Лазаревић Батара учествовао је као официр у ратовима од 1876. до 1878. године, као и у ратовима од 1912. до 1918. Крајем 1915. био је са својим “крилашима“ у заштитници српске војске која се повлачила кроз Руговску клисуру, а почетком 1916. његови “крилаши“ су ликвидирали у Подгорици чувеног вођу Арнаута Ису Бољетинца. Када је пробијен Солунски фронт, Саво Лазаревић и његова чета четника ослободили су од непријатеља Колашин, манастир Морачу, Шавник и област од Бијелог поља до Берана. Саво је преговарао у Андријевици са четницима дошлим из Србије, којима је командовао војвода Јован Радовић, о стратегији за ослобођење Никшића. Њих око 40 четни
Постави коментар
Прикажи све

Руждија Крупа

Слика
  Руждија Крупа Професор књижевности Руждија Крупа је један од најплодоноснијих текстописаца на просторима бивше Југославије. Сарађивао је са свим великим композиторским именима, а понајвише са Новицом Неговановићем и Недељком Билкићем.  Рођен је у Пљевљима 1938. године, а данас живи у Прибоју. Дијете је мјешовитог брака мајке Црногорке и оца Санџаклије. “Кад сам се са породицом скрасио у Прибоју, био сам на челу “Културно-просветне заједнице”. Објављивао сам рефлексивну поезију, а крајем 60-их сам добио задатак од предсједника општине да напишем пригодну пјесму поводом годишњице чувене фабрике “ФАП”. У налету локал патриотизма излетјела ми је пјесма “Лим се Дрини јавља издалека” коју је пјевао Зејбо Пекушић. Међу пјевачима на прослави био је и Недељко Билкић који ме је посавјетовао да почнем да пишем стихове за народњаке, да спојим лијепо и корисно. Тако је било – присјећа се својих почетака Руждија Крупа. Прва његова пјесма била је “Ја млад пијем ноћи, ноћи пију мене”, која је снимље
Постави коментар
Прикажи све

Бранко Лустиг

Слика
  Страдали у Јасеновцу се не смеју бојкотовати. - Бранко Лустиг, 9.април 2016 Данас у Загребу почиње Фестивал толеранције - фестивал који проговара о неправдама. Гост Новог дана био је председник Фестивала, двоструки добитник Оскара, продуцент и редатељ, Бранко Лустиг. Филмови су бирани с циљем преношења поруке о људским правима и слободама, толеранцији и прихватању различитости. Лустиг је причао фестивалу, али и ономе што је преживео у концентрационом логору и о актуелним догађајима у вези са бојкотовањем комеморације у Јасеновцу. „Ово је десета година што ћу држати предавање и досад сам говорио пред више од 17.000 деце. Настојим их не превише застрашити, што је тешко, јер су такве теме. Говоримо како су нас у концентрационом логору примили, како смо тамо живели и како је нас неколицина преживела. Сваки пут држим једно едукацијско јутро и покажем филм који мислимо да деца морају видети.“ Историчар из Хрватске Славко Голдштајн јуче је представио нову књигу „Јасеновац – трагика, митоман
Постави коментар
Прикажи све