Ca6op Cp6a

Драгош Калајић и Оља Ивањицки Запитаност о узроцима ширења кретенизма пружа ништа мање ваљан одговор и чињеница људске сналажљивости. Многи се издају за кретене да би избегли жиг 'политичке некоректности', односно 'морално политичке неподобности' те одговарајуће последице по свој мир, друштвени статус и могућност напредовања. Реч је о утешном сазнању да је знатан део кретенизма лажан, симулиран, као мимикријски облик самозаштите. Класичан модел мимикријске сврхе симулираног кретенизма пружа прича ~ГРАД БУДАЛИЈА~ из циклуса предања о Тилу Ојленспигелу. Како нас обавештава та приповест - коју је за српске очи превела мудрица Исидора Секулић - грађани града потом званог ,,БУДАЛИЈА" били су, првобитно, надалеко чувени и тражени због своје мудрости. Кад је неки освајач наумио да се силом домогне тог трезора живе памети, мудри грађани су одлучили да га одврате, глумећи будаластост. Успели су али им је временом хињена глупост 'ушла у крв' па су постали праве

Драгош Калајић ... О ИЗРОДИМА Уместо „пролетерског интернационализма” сада се намеће принудни модел „мултикултурног друштва”, односно усамљене гомиле без икакве веродостојне културе. Поново се уводи „деликт мишљења” који бива проказан на основу критеријума „политичке коректности”, што је управо Лењинова синтагма. Исте су и етикете за жигосање политички неподобних: од „фашизма”, „реакције” и „национализма” до „популизма” и „ревизионизма”. И мондијалисти, попут марксиста, забрањују сваки поглед у прошлост, односно у трезоре наслеђа врлина и вредности, како би се тако искорењен човек подавао, без икаквог отпора, сваком условљавању. Марксисти су својатали „историју”, проказујући противнике као некакве безумнике који се опиру „историјским процесима”, док мондијалисти својатају „свет”, тврдећи за противнике да су „против света”. За разлику од марксиста, којима је „крај историје” био коначни циљ, идеолози мондијализма се убише доказујући како је тај „крај историје” дошао