Свети Сава

Свети Сава

Свети Сава (Краљева црква)

Sveti Sava ( po rođenju Rastko Nemanjić ), rođen je oko1174.u deževačkom kraju na planini Goliji, preminuo 14. januara ( po julijanskom kalendaru ) 1236. u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodočašća u Jerusalimu. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske Pravoslavne crkve postavši njen prvi arhiepiskop.

Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu,ali se odrekao svetovnog života i zamonašio na Svetoj gori u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu takodje zamonašio pod imenom Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.Kada je u Srbiji došlo do borbe za vlast između braće Sava se vratio u Srbiju kako bi zaustavio sukobe.

Sava se bavio i prosvetiteljskim radom u nameri da približi sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, a onda se 1217.vratio na Svetu goru. Godine1219. Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa. Ostao je arhiepiskop sve do 1233, da bi ga potom zamenio njegov učenik Arsenije. Više puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav.

Kao monah sv.Sava je hodočastio po svetoj zemlji.Obišao je mnoga hrišćanska sveta mesta, ,medju kojima i manastir Sv. Katarine na Sinaju koji se nalazi u podnožju planine SERBAL ( Gebel Serbal - Srbska gora ),one iste na kojoj je ,po predanju,Mojsije primio veru i tablice zakona od Boga SAVAOTA…Po izvesnom starom zavetu ,koji su znali monasi manastira sv.Katarine, ikona BogorodiceTrojeručice se mora dati svetom čoveku carske krvi po imenu Sava – Safa.I tako je i bilo kada se pojavio srbski monah…

U Srba postoji stara izreka : Savaote,Bože od iskona…Ako je verovati ovoj prastaroj izreci Sabaot ( Sava, Safa, Saba, Sabadie, Sabazie,Savadie,Safon,Sefon,Sipon,Tifon,Bal Safon, Savatria – bog sunca u Indiji…) je najstariji Bog.Onakav,kakav je u predanju Srba,nije zabeležen u Starom Zavetu.Još je značajnije da su sve prethrišćanske osobine ovog starog srbskog Boga prenete na najvećeg srbskog hrišćanskog sveca – Savu Nemanjića ( sv. Savu ).Jasno je da su na sv.Savu prenete osobine Srbskog Vrhovnog Boga.

U prvoj knjizi Mojsijevoj nalazimo : …kada je Avram oslobodio Lota otišao je u “dolinu Savinu”,koja je sada “dolina Careva”,tako nazvana što se u njoj nalazi hram boga Safe…U vezi sa ovim bogom je i predeo VirSAVA,odnosno carski izvori.Cara Solomona je rodila mudra Vir SAVEJA ( Beth Sava – kažu katolici,VirSava,VitSava,Bar Sheba - hebrejski… ), odnosno,ona je izvor carski.

Da je starojevrejski bog Jahweh nastao na tradiciji Safona nalazimo potvrdu u StaromZavetu, gde se za njega kaže da je Safaot ( Savaot ).

Po jednom predanju raspeti Isus u svom poslednjem ovozemaljskom času doziva : “ Eli, Eli… lama SAVA…htani “.
SABA ( ili Sabah ) je jutro i svetlost jutarnja,kada zabeli zora,kad počne se deliti dan i noć i kada se kreće na prvu od pet molitvi – tako su u davna vremena radili Srbi…ime boga Sabadie, po jednom od tumačenja, značilo bi i ISTOK ( soloriens ).
Sol ukazuje na personifikovano Sunce, od latinskog “sol” sunce, sunčeva svetlost,od protoindoevropskog *s(e)wol-, varianta korena *sawel "sunce – odatle dolazi SAVA,Saba,Savaot; francuski soleil (X vek.) od vulgarnog latinskog soliculus.

U vezi sa ovom razdeobom vremena treba posebno napomenuti dualni princip ovog Boga, svetlosni aspekt boga iskazan kroz SABAH i tamni aspekt kroz Kos ( Kosar,Kosijer, Kosarif, Koster,Kostroma … ) .U grčkoj varijanti blizanci su Kastor ( KOSter,Kostner… ) i Poluks ( Po-luks > preveo bih to sa polusvetli - jutarnji,večernji..).

Ako je Kosovo mesto boga Kosa( tamni aspekt ) jasno je ( uvažavajući i mnogo drugih razloga ) zašto je sv.Sava ( svetli aspekt ) upravo tu zasnovao glavnu arhiepiskopiju.

U veoma starim,ugaritskim tekstovima ,Sipon je isprva bio dobro i svetlo božanstvo, da bi kasnije postao dualno – sa tamnim aspektom.U orfičkim tekstovima Sipon/Sifon se javlja kao Babo,a to tvrdi i Plutarh,koji kaže da je to jedno od imena TifonaSeta,zlog božanstva Helena i Egipćana. U srbskim tekstovima ( po I.Jankoviću – Astronomija u predavanjima Srba ) teomahijska priča o Sifonu se javlja pod imenom DABO ( tamni aspect,djavo,krivi Daba…).

Kod Oseta,koji žive na severnom Kavkazu,potomaka Skita i Sarmata,postoji božanstvo Safa – božanstvo ognjišta i veriga nad ognjištem. Safine verige kod Oseta identične su verigama sv.Save kod Srba.Stari srbski vrhovni bog - Bog Pravde je imao “pravedne verige “,a upravo te i takve je nasledio sv.Sava.Tako bar kazuje Čajkanović.

Trakijski Dionis ,trački konjanik, se pojavljuje kao Sabazie, a u starijoj varijanti kao Dionis Zagrej. Sava-die ili Sabazie je i božanstvo tračko – frigijsko – lidijskih plemena i ono je bilo vezano za zmiju.Kos ( Kaos ) ili Asklepije kao lekar takodje za simbol ima zmiju,a posle simboličke smrti smešten je na nebu u sazveždju Ophiochus ( zmijonosac )...

U grčkoj mitologiji Dionis se često predstavlja kao sin Zevsa i Per-Sefone, gospodarice sveta mrtvih ( Proserpina u rimskoj mitologiji )…I na Dionisov dan,Rosalie,daje se počast mrtvima.

Sava je u vedizmu stare Indije glavni prvosveštenik,onaj koji je zadužen za pripremu some ( ambrozije )…koren reči soma je u sav ,u značenju cediti sok iz biljke presovanjem – pritiskanjem ili udaranjem kamenom…Soma je vezana za SVETLO i Indru koji je “ gospodar svetlosti” - Bog svetlosti…

Reka Sava poznata je pod ovim imenom i u rimsko vreme.

S obzirom na dualitet, sličnosti i istovetnosti u imenu,pojavnosti i manifestacijama, lako je zaključiti da se radi o slavljenju Boga neba i nebeskih sila,BOGAVREMENA,cikličnosti u prirodi, zimskom i letnjem manifestovanju prirode i poistovećivanju božanstva kao izvoru toga.Sa jedne strane je tvorna i čuvarna,lekovita uloga boga,sa druge strane njegova pročišćavajuća i uništavajuća uloga.

Sa tim u vezi ( i u vezi simbolike imena ) nije slučajna i uloga sv.Save kao prosvetitelja-osnivača škola i čuvatelja narodnog zdravlja- osnivača bolnica,a u isto vreme i onoga koji će,po zadatku, sa ocem,čistiti i uništavati ostatke stare vere u Srba…

Bogumil monah, Savin savremenik i saradnik ostavlja zapis: "Sava reši da se okrene nikejskom caru... i od njega da ište zlatnu krunu, a od njegovog patrijarha... arhijersku odeždu za sebe. Jer Sava dumaše: samodršci nikejski voljni će da budu krune i žezla da dele, e da tako i njihovo carstvo nikejsko na snazi i slavi dobiva. A koja je, ondak, dobit od takve avtokefalnosti, e, to ne razbrah za života.
Ovde ću da skratim dne putešestvija tegobnog pa ću odma da opisujem šta se zbi na nikejskom carskom dvoru za koji Sava golemo zlato nosaše. Te tako Sava brzo kupi krunu istočnu za Stefana i onda počeše blagoglagoljivo da se časte sas cara.
Sava poče priču kako još otac mu Nemanja, božjom voljom, izagna zlovernu jeres babunsku iz otačastva serbskog, a i staru veru ( pagansku ) dobro satre. (Dobro nije pročitao žitije svoga oca đe kaže da je grčko ime istrijebio, ne bi izlazio sa glavom na ramenima iz Nikeje ) Pa tako dodje na ono što ga muči i kaza ga: ' Vašu carsku milost molimo da pored ove kraljevske krune što dobismo, da Carstvo Vaše zapovedi svetome patrijarhu vaseljenskom, da jednoga od nas što smo ovde za arhiepiskopa proizvede, a mi ćemo carstvu istočnom doveka dug taj da plaćamo'."

Ne umanjujući značaj MITA o sv. Savi u srbskom narodu treba istaći činjenicu da je i pre Rastka Nemanje postojala nezavisna srbska crkva,episkopije i njeni velikodostojnici…

Извор:
https://www.facebook.com/goran.laz.7/posts/10221393294600289