Миробитна књига вели и ти стари инџијели, кажу књиге староставне; да чекамо задње дане и тај вакат и вријеме када мудри занијеме, кад будале загаламе, и фукара власт постане. Кар реп мјере у курјака гладна псета са сокака, кад се пита чавки јато је ли орлу небо дато. Када рђе школоване Његошеве броје мане, када суде књишки мољци и од јуче богомољци; да не може светац бити, нит’ светима прибројити, нит’ услове испуњава - најмудрија српска глава. Тамо гдје се пишу свети сви су дани заузети, за имена из свијета, сваке вјере и милета: За Јелине и Латине, Арнауте и Чифуте, за пророке туђе вјере и арапске калуђере, за блуднице покајане и убице крунисане, - тек за српског великана у години нема дана. =<>= Нема мјеста горском цару у црквеном календару, црвенога нема слова за највећег од Косова. =<>= Завист људска, као сјена, славне прати, кроз времена, а Његошу, горском змају, завидљивци не праштају, но га и сад држе крива; што се мушки опасива, што носаше шамли-чалму, везен ...
Коментари
Постави коментар