Два Светска Рата

ЗАШТО ДВА СВЕТСКА РАТА?

Планери велике завере су покренули своје следеће, и како су се надали крајње кораке ради стварања њихове Светске Владе. Први од тих корака је требало да буде Први Светски Рат. Зашто рат? Једноставно једини разлог за стварање светске владе је био тај да ће она, тобоже, осигурати мир. Једина ствар која може да натера људе да завапе за миром је рат. Рат доноси хаос, уништење и исцрпљеност и победнику и ономе који је изгубио. Обема странама он доноси економско уништење. И, што је и најважније, он уништава цвет младости код обе зараћене стране. Ожалошћеним и уцвељеним родитељима којима није остало ништа сем успомена на њихове вољене синове, мир постаје вредан било које цене и то је емоција од које зависе завереници у погледу успеха њихове сатанске завере.

Током целог 19-ог века свет као целина је живео у миру. Ратови као што су били ''Француско-Пруски'', наш ''Грађански Рат'' и ''Руско-Јапански'' Рат су били оно што би могло да се назове локалним поремећајима који нису утицали на остатак света. Сви велики народи су били просперитетни и људи су били велики националисти и жестоко  поносни на свој суверенитет. Било је крајње незамисливо да би француски и немачки народи били вољни да живе под Светском Владом; или  Руси, Кинези или Јапанци. Чак је било још више незамисливо да би Кајзер Вилхелм, Франц Јозеф или Цар Никола или било који други монарх Европе вољно и покорно предао свој трон Светској Влади. Али имајте на уму да су права снага људи свих народа и да је рат једина ствар која може да их натера да чезну за миром, обезбеђујући стварање Светске Владе. Али то би морао да буде ужасан и страшно разарајући рат. То није могао да буде само локални рат између два народа. То би морао да буде Светски Рат. Ниједна велика нација није смела да остане поштеђена ужаса и уништења једног таквог рата. Вапај за миром би морао да буде универзалан.

(Више је људи изгубљено у Великом Рату – Првом светском Рату него у било ком другом рату у историји. На пример, више људи је поклано у једној бици током Првог Светског рата – ''Рата који ће да оконча све ратове'' (зашто је скована баш та фраза?) него у целом Другом Светском рату. Оно што је до сада изгледало као потпуно нелогична војна стратегија, сада има потпуно савршен смисао ако сте желели да погине што више ваших људи. Та стратегија је била да је британским војницима наређено да полако ходају ка немачким митраљезима и да не пуне своје пушке нити да потраже заклон, што је резултовало страшним покољем. Ако би одбили наређење, били би извођени пред стрељацки вод њихових другова тако да би на сваки начин изгубили своје животе.

Узимајући ово за пример треба вам бити јасно да ИЛУМИНАТИ уопште не осећају грижу савести због покоља милиона људи за које они сматрају да су бескорисне изелице  тако да неће имати грижу савести ни због покоља милијарди људи који ће ускоро уследити.)

 У ствари то је био план који су направили Илуминати и Нејтан Ротшилд на прекретници 19-ог века. Прво су изманеврисали да цела Европа уђе у Наполеонове Ратове, онда направили Бечки Конгрес који су они, а нарочито Нејтан Ротшилд, планирали да претворе у Лигу Народа која је требало да буде оквир њихове Светске Владе; баш као што су ”Уједињене Нације” направљене да буду оквир за долазећу, не дао Бог, Светску Владу. У сваком случају то је био план који су Кућа Ротшилда и Јакоб Шиф одлучили да примене да би постигли свој циљ 1914. године. Наравно, они су знали да је исти план пропао 1814. године. Али имали су теорију да је то било само зато што је Руски Цар одбацио ту заверу. Добро. Садашњи завереници из 1914. ће елиминисати препреку из 1814. године. Они ће се постарати да после новог Светског Рата за који су ковали заверу не постоји руски цар који ће правити проблеме.

Ући ћу у то како су остварили свој први корак да покрену светски рат. Историја бележи да је Првом Светском Рату претходио тривијални инцидент, инцидент који су и Вајсхаупт и Алберт Пајк укључили у свој план. Тај инцидент је био убиство аустријског надвојводе које су уредили планери Илумината. Рат је уследио. Укључио је Немачку, Аустрију, Мађарску и њихове савезнике, такозване Силе осовине, против Француске, Британије и Русије названих Савезници. Само Сједињене Државе нису биле укључене током прве две године.

До 1917. године завереници су остварили свој основни циљ: цела Европа је била у стању сиромаштва. Сви народи су били уморни од рата и вапили за миром, а и исход је био одређен. Он је требао да наступи чим би Сједињене Државе биле увучене у рат на страни савезника, а то је све требало да се деси одмах после поновног избора Вилсона за председника Сједињених Држава. После тога постојао је само један исход: потпуна победа за савезнике. Да би потпуно потврдио мој исказ да су завереници на челу са Јакобом Шифом много пре 1917. све средили да увуку Сједињене Државе у тај рат, цитираћу доказ:

Када је Вилсон повео кампању за поновни избор 1916. г. његов главни апел је био: изаберите човека који ће сачувати ваше синове од рата. Али током те исте кампање Републиканска Странка је оптужила Вилсона да се одавно заветовао да нас увуче у рат. Они су тврдили да ако буде поражен то ће да учини током неколико преосталих месеци на положају председника Сједињених Држава. Али да ће, ако буде изабран, сачекати до после избора. У то време амерички народ је гледао на Вилсона као на Бога. Па, Вилсон је био изабран и по плану завереника нас је гурнуо у рат 1917. г.. Искористио је потапање Лузитаније као изговор; потапање које је било унапред сређено. Рузвелт, такође Бог у очима америцког народа је следио исту технику у 1941. г. када је искористио унапред сређени напад на Перл Харбур као изговор да нас гурне у Други Светски Рат.

Баш као што су планирали, победа  савезника би елиминисала све монархе поражених народа и оставила њихове људе без вођа, збуњене и савршено спремне за Светску Владу за коју су завереници мислили да ће уследити. Али, још увек ће постојати препрека, иста она која је спречила Илуминате и Ротшилда на Конгресу у Бечу (мировно окупљање) после Наполеонових Ратова. Русија ће бити на победничкој страни овог пута као што је била и 1814. г. и Цар ће бити сигуран на свом трону. Овде је значајно да се напомене да је Русија са царистичким режимом била једина земља у којој Илуминати никада нису остварили никакав напредак нити су Ротшилди могли да се инфилтрирају у њихове банкарске интересе тако да би се са победничким царом било теже борити него икад. Чак и кад би могли да га намаме у такозвану Лигу Народа, био је јасан закључак да он никада не би, никада, пристао на Светску Владу.

Тако су чак и пре избијања Првог Светског Рата завереници имали активан план да спроведу завет Нејтана Ротшилда из 1814. да уништи Цара и да такође убије све могуће наследнике на престо и то је морало да се заврши пре завршетка рата. Руски бољшевици су требали да буду њихови инструменти у овој завери. На прекретници века вође бољшевика су били Николај Лењин, Лав Троцки и Јосиф Стаљин. Наравно, ово нису била њихова права презимена. Пре избијања револуције Швајцарска је била њихово уточиште. Штаб Троцког је био у нижем Ист Сајд-у у Њујорку, великим делом пребивалиште руско-јеврејских избеглица. И Лењин и Троцки су имали браде и изгледали запуштено. У тим данима то је била ознака бољшевизма. Обојица су живели добро, а ни један није имао стално занимање. Ниједан није имао видљива средства за живот, а ипак обојица су имали пуно пара. Све те мистерије су решене 1917. г.. Од самог почетка рата чудне и тајанствене ствари су се дешавале у Њу Јорку. Из ноћи у ноћ, Троцки је јурио тајно из и у палату Јакоба Шифа и у тим истим дубоким ноћима долазило је до окупљања битанги низег Ист Сајда. Сви они, руске избеглице, у штабу Троцког и сви су пролазили кроз обучавање које је било обавијено мистеријом. Нико није ништа причао, мада је процурило да Шиф финансира све активности Троцког.

А онда је Троцки изненада нестао, а тако и  300 његових ниткова.    

 У ствари они су били на пучини на броду који је изнајмио Шиф и требало је да се састану са Лењином и његовом бандом у Швајцарској. Такође је на том броду било 20 милиона долара у злату, износ који је требало да послужи за финансирање бољшевичког преврата у Русији. У очекивању доласка Троцког, Лењин се спремао да приреди забаву у свом швајцарском склоништу. Људи на највишим положајима на свету је требало да буду гости на тој забави. Међу њима су били тајанствени ''Пуковник'' Едвард Мендел Хаус, ментор Вудроу Вилсона и  његов интимус и што је још важније, Шифов специјални и поверљиви гласник. Још један од очекиваних гостију је био Варбург из банкарског клана Варбург из Немачке који је финансирао Кајзера и кога је Кајзер наградио тако што га је поставио за шефа немачке тајне полиције. Ту су још били Ротшилди из Лондона и Париза и такође Литенот, Каконавиц и Стаљин (који је тада био вођа банде пљачкаша возова и банака ) који је био познат као Џеси Џејмс са Урала.

Овде морам да вас подсетим да су тада Енглеска и Француска већ дуго биле у рату са Немачком и да је 3. фебрурара 1917. г. Вилсон био раскинуо све дипломатске односе са Немачком. Према томе, Варбург, ''Пуковник'' Хаус, Ротшилди и сви остали су тада били непријатељи, али наравно, Швајцарска је била неутралан терен где су непријатељи могли да се састану и буду пријатељи нарочито ако имају неки заједнички план. Та Лењинова забава је умало пропала услед једног непредвиђеног инцидента: Шифов брод на путу за Швајцарску је пресрео и заробио један британски ратни брод. Али Шиф је брзо наредио Вилсону да нареди Британцима да ослободе брод нетакнут са Троцкијевим разбојницима и златом. Вилсон је послушао. Он је упозорио Британце да уколико одбију да ослободе брод Сједињене Државе неће ући у Рат у априлу како је верно обећао годину дана раније. Британци су послушали обавештење. Троцки је стигао у Швајцарску и забава је ишла по плану. Али још увек су се суочавали са оним што би нормално била непремостива препрека, да пребаце групу терориста, Лењина и Троцког преко границе у Русију. И овде сад наступа Брат Варбург, шеф немачке тајне полиције. Он је укрцао ове пропалице у запечаћени вагон и средио све што је било потребно за њихов тајни улазак у Русију. Остатак је историја. Дошло је до револуције у Русији и сви чланови царске породице Романов су побијени.

 Сад је мој главни циљ да установим изван сваке сумње да је такозвани комунизам саставни део велике завере Илумината за поробљавање целог света, да је  такозвани комунизам само њихово оружје и зла реч за застрашивање народа у целом свету и да је освајање Русије и стварање комунизма великим делом организовано од стране Шифа и других међународних банкара баш у овом нашем граду Њујорку. Фантастична прича? Да.

Неки би чак и одбили да поверују у њу. Па, зарад неких Неверних Тома то ћу доказати самим подсећањем да је пре неколико година (предавање је из 1962. г. – прим. преводиоца) Чарлс Никербокер, колумнист новина Херст објавио интервју са Џоном Шифом, унуком Јакоба Шифа у којем је млади Шиф потврдио целу причу и навео износ који је стари Јакоб дао – 20 милиона долара.

 Ако неко још увек има и мало сумње да је цела претња комунизма створена од планера велике завере у нашем сопственом граду Њујорку цитираћу следећу историјску чињеницу.

Сви документи показују да кад су Лењин и Троцки изводили освајање Русије они су функционисали као вође Бољшевичке партије. Међутим, Бољшевизам је чисто руска реч. Планери завере су схватили да Бољшевизам не може да се прода ником као идеологија сем руском народу. Тако је априла 1918. г. Јакоб Шиф послао ''Пуковника'' Хауса у Москву са наредбама Лењину, Троцком и Стаљину да промене име њиховог режима у Комунистичку Партију и прихвате ''Манифест'' Карла Маркса као устав Комунистичке Партије. Лењин, Троцки и Стаљин су послушали и 1918. г. је година када су Комунистичка партија и претња комунизма настали. Све ово се потврђује у речнику Webster’s Collegiate Dictionary, Fifth Edition.

 Укратко, Комунизам су створили капиталисти. Тако је до 11. новембра 1918. г. цео ђаволски план завереника функционисао савршено. Све велике нације, укључујући Сједињене Државе, су биле уморне од рата, разорене и оплакивале своје мртве. Мир је био универзална велика жеља. Тако када је Вилсон предложио да се установи Лига Народа ради осигурања мира, све велике нације без Руског Цара који би сметао су ускочиле у ту композицију чак се и не заустављајући да прочитају ситна слова у тој полиси осигурања. То јест, све сем једне; и то Сједињене Државе, баш оне за коју су Шиф и његови ко-завереници најмање очекивали да ће сметати њиховим плановима и то је била њихова једина фатална грешка у тој раној завери. Видите, кад је Шиф поставио Вилсона у Белу Кућу завереници су мислили да су им Сједињене Државе практично у џепу. Вилсон је савршено представљен као велики хуманитарац. О њему је амерички народ наводно мислио као о богочовеку. Постојали су сви разлози да завереници поверују да ће он лако преварити Конгрес да прогута идеју о ''Лиги Народа'' на невиђено, баш као што је Конгрес прогутао идеју о ''Уједињеним Нацијама'' на невиђено. Али постојао је један човек у Сенату 1918. који је прозрео тај план баш као што је Руски Цар то учинио 1814. г. Он је био човек великог политичког угледа, скоро исто тако велики као Теди Рузвелт и исто тако мудар. Високо су га поштовали и веровали му сви чланови оба дома Конгреса као и амерички народ. Име тог великог и родољубивог Американца је било Хенри Кебот Лоџ; не данашњи лажњак који је себе називао Хенри Кебот Лоџ Јуниор док га нису разоткрили. Лоџ је потпуно раскринкао Вилсона и сачувао Сједињене Државе ван Лиге Народа.

 Хајде сада да се вратимо целој завери за стварање Светске Владе и маневрисања потребног за стварање још једне ''Лиге Народа'' која ће бити основ за стварање такве владе. Као што сам већ навео, завереници су знали да је још један светски рат виталан за успех њихове завере. То би морао да буде такав ужасавајући рат да би народи целог света завапили за стварањем неке врсте светске организације која би обезбедила трајан мир. Али како би могао да се изазове такав рат? Све Европске нације су биле у миру. Ниједна није имала никакве спорове са својим суседима, а сигурно је да се њихови људи у Москви не би усудили да започну рат. Чак је и Стаљин схватио да би то значило обарање његовог режима сем ако такозвани патриотизам не би ујединио руски народ иза њега.

 Али завереници су морали да имају рат. Морали су да пронађу или створе неку врсту инцидента да би га покренули. Нашли су га у једном малом, неупадљивом и антипатичном човеку који је себе називао Адолф Хитлер. Хитлер, сиромашан аустријски молер је био каплар у немачкој војсци. Он је немачки пораз претворио у лични неуспех. Почео је да говори масама о томе у Минхену, Немачка. Почео је да трабуња о поновном успостављању величине немачког Царства и снази немачке солидарности. Заговарао је обнову старе немачке војне моћи која ће освојити свет. Заиста чудно, Хитлер, тај мали кловн какав је он заиста био, је могао да одржи тако ватрен говор и заиста је поседовао неку врсту магнетизма. Али нове власти у Немачкој нису више желеле ратове и брзо су бацили одвратног аустријског молера у затвор.

Аха! Ево га човек, закључише завереници, који би могао, ако буде правилно усмерен, да буде кључ још једног светског рата. Тако док је он био у затвору они наложише Рудолфу Хесу и Герингу да напишу књигу коју су насловили ''Mein Kampf'' и приписали ауторство Хитлеру, баш као што је Липденоф написао ''Мисија за Москву'' и приписао ауторство Џозефу Дејвису, онда нашем амбасадору у Русији и марионете Савета за Иностране Односе. У '' Mein Kampf''-у Хитлер – псеудо аутор је изразио своје жаљење и како ће он повратити немачком народу његову бившу величину. Завереници су онда средили да књига дође до широких маса немачког народа да би побудили фанатичну подршку народа њему. По његовом ослобађању из затвора (што су такође они омогућили) почели су да га финансирају да путује у друге делове Немачке да тамо држи своје ватрене говоре. Ускоро је добијао све већу подршку од других ветерана рата, то се брзо преносило на масе које су у њему почеле да виде спасиоца њихове вољене Немачке. Онда је наступило његово вођство онога што је он називао ''својом армијом смеђих кошуља'' и марш на Берлин. То је захтевало пуно новца. Али Ротшилди, Варбурзи и други завереници су давали сав новац који му је био потребан. Постепено је Хитлер постао идол немачког народа који је затим збацио владу Фон Хинденбурга и Хитлер је постао нови Фирер. Али то још увек није био разлог за рат. Остатак света је посматрао Хитлеров успон, али није видео разлог да се меша у оно што је јасно била унутрашња ствар Немачке. Сигурно ни једна друга нација није то осећала као разлог за још један рат против Немачке, а ни немачки народ није још био подстакнут у помаму да би учинио нешто против неке суседне нације; чак ни против Француске. То би водило до рата. Завереници су схватили да ће морати да створе такву помаму, помаму која ће натерати немачки народ да одбаци сваку опрезност и истовремено ужасне цео свет. И случајно '' Mein Kampf ''  је у ствари био продужетак књиге Карла Маркса ''Свет без Јевреја''.

 Завереници су се одједном сетили како је Шиф-Ротшилдова банда издејствовала погроме у Русији који су убили много хиљада Јевреја и створили светску мржњу према Русији и одлучили да употребе исти бескрупулозан трик да запале нови, Хитлером вођени немачки народ у убилачку мржњу према Јеврејима. Тачно је да немачки народ никад није нешто волео Јевреје, али није ни имао усађену мржњу према њима. Таква мржња је морала да се створи и Хитлер је био тај који ће је створити. Та идеја се више него допала Хитлеру. Он је у њој видео страшну превару која ће од њега направити Богочовека немачког народа.

Овако лукаво инспирисан и вођен од стране својих финансијских саветника Варбурга, Ротшилда и свих планера Илумината, он је оптужио Јевреје за омражени ''Версајски Уговор'' и за финансијску пропаст која је следила иза рата. Остатак је историја. Ми знамо све о Хитлеровим концентрационим логорима и спаљивању Јевреја. И дозволите ми да поновим колико су мало међународни банкари Ротшилди, Шифови, Варбурзи, Лемани, Баруси марили за своју расну браћу који су били жртве њихових опаких шема. У њиховим очима, покољ невиних Јевреја их уопште није узнемиравао. Они су то сматрали неопходном жртвом ради унапређења њихове Илуминатске светске завере баш као што је и покољ многих милиона у ратовима који су следили била слична неопходна жртва. А ево још једног језивог детаља о овим концентрационим логорима. Многи Хитлерови војници-џелати у тим логорима су претходно били слати у Русију да стекну вештине мучења и свирепости да би повећали ужасе тих зверстава.

Све ово је створило светску мржњу према немачком народу, али још увек није давало разлог за рат. Онда је Хитлер подстакнут да тражи ''Судетенланд'' и сетите се како су Чемберлен, а затим и дипломате Чехословачке и Француске попустили под тим захтевом.

Тај захтев је водио даљим Хитлеровим захтевима за територијама у Пољској и француским царским територијама и ти захтеви су одбијени. Онда је дошао овај пакт са Стаљином. Хитлер је вриштао мржњу против комунизма (о како је он говорио против комунизма), али у ствари, Нацизам није био ништа друго него Социјализам (национални социјализам), а комунизам је у ствари социјализам. Али Хитлер се на све то није обазирао. Ушао је у пакт са Стаљином да нападне и подели Пољску са њим. Док је Стаљин умарширавао у један део Пољске (заста, никад није оптужен (планери Илумината су се постарали за то)), Хитлер је покренуо блицкриг на Пољску са своје стране. Завереници су најзад имали свој нови светски рат и какав је то ужасан рат био.

 И у 1945. г. завереници су коначно остварили ''Уједињене Нације'', њихов нови темељ за Светску Владу. И заиста зачуђујуће, сви Американци су поздравили ову прљаву творевину као нешто најсветије. Чак и када су откривене све истините чињенице о томе како су створене ''Уједињене Нације'', амерички народ је наставио да обожава ту злу творевину. Чак и пошто је Алгер Хес раскринкан као совјетски шпијун и издајник, амерички народ је наставио да верује у У.Н. Чак и када сам ја јавно обелоданио тајни споразум између Хеса и Молотова да ће Рус увек бити на челу војног секретаријата и по томе и прави господар У.Н.. Али већина Американаца је наставила да верује да У.Н. не могу да чине ништа лоше. Чак и када је Тригве Ли , први Генерални секретар У.Н. потврдио у својој књизи ''Зарад мира'' тај тајни споразум Хес-Молотов, Васиалији су дали одсуство из У.Н. тако да је могао да преузме команду над Северно Кореанцима и Црвеним Кинезима који су се борили против такозване полицијске акције У.Н. под нашим генералом МекАртуром којег је по наређењу У.Н. отпустио наш малодушни претседник Труман да би га спречио да добије рат. Наш народ је још увек веровао у У.Н. упркос томе што је наших 150.000 синова убијено и обогаљено у том рату; народ је наставио да третира У.Н. као сигуран гарант мира чак и када је откривено у 1951. г. да У.Н. (користећи наше сопствене америчке војнике под командом У.Н. и под заставом У.Н. у дослуху са нашим издајничким Стејт Дипартментом и Пентагоном ) врши инвазију на много малих градова у Калифорнији и Тексасу да би усавршили свој план за потпуно преузимање власти наше државе. Већина нашег народа је само отресла то са себе и наставила да верује да су У.Н. најсветије од свега светог.

( одломак из предавања Мајрона Фагана ''Илуминати и Савет за Иностране Односе'' )