Друштво београдских женских лекара

У Београду је 1921. основано Друштво београдских женa лекара са задатком да подигне и води Женску болницу (породилиште за жене и децу) и Школу за нудиље, која је саграђена на Дедињу, захваљујући донацијама Комитета Болнице шкотских жена, Меморијалног Фонда др Елсие Инглис , Ђорђа Вајферта и других српских добротвора.
Једна од активисткиња и оснивача Друштва београдских женских лекара je Др Славка Михајловић-Клисић, једна од првих специјалиста гинекологије у Србији. Видевши током своје лекарске праксе велику смртност одојчади и немогућност већине жена да добију стручну помоћ, схватила је да се мора основати једна велика државна болница која ће подмирити потребе ширег слоја становништва. Тај ентузијазам је преносила колегиницама са студија у Женеви путујући у том циљу широм Европе. Тако је почела њена велика борба за оснивање Болнице за жене и децу, првог породилишта на Балкану и бабичке школе на Дедињу.
Оснивање болнице за жене и децу омогућило је, поред српских добротвора, Удружење Шкотских жена које је у Лондону основало “Меморијални Фонд др Елсие Инглис”. Фонд је основан са циљем да сачува успомену на изузетну др Елзи Инглис и да помогне развој здравствених установа у Србији. Комитет фонда је априла 1927 одлучио да главну суму новца додели “Друштву београдских женских лекара” како би се завршила и уредила болница на Дедињу.
Др Славка Михајловић Клисић је уложила много труда да матично Одељење за породиље заживи и убрзо је постала први шеф одељења гинекологије и породилишта у истој болници. Пошто је била први шеф гинекологије Женске Болнице, на њеним плећима је био тежак задатак организације, функционисања и уходавања гинеколошког одељења.

ИСТОРИЈАТ - ПРЕГЛЕД:
The Elsie Inglis Memorial Hospital for Woman and Children:
- 1921 почиње план и изградња Женске болнице- Покровитељ Њ.В. Краљице Марије – акцију води Друштво београдских женских лекара
- 1924 – болница стављена под кров али нестају средства.
- 1927 “Меморијални Фонд др Елсие Инглис”одлучио да главну суму новца додели “Друштву београдских женских лекара” како би се завршила и уредила болница на Дедињу.
- 1929 – свечано отворена Болница за мајку и дете, прво породилиште у Србији и школа за бабице
- 1928 Др Славка Михајловић-Кисић, први шеф гинекологије и породилишта
- 1930. изграђена је и Специјална дечија болница за плућне болести - према плану зграде Дом београдских госпођа. Али проблеми - недостају средства.
- 1932. имање и болнице узима Болеснички фонд за саобраћајно особље у десетогодишњи закуп
- 1947. Железничка болница на Дедињу - ДЗЗСО
- 1978. КБЦ ДЕДИЊЕ прво а онда КБЦ “Др Драгиша Мишовић” Дедиње .

Камен темељац Женске болнице је положен 1922 г, 8.октобра, врло свечано. Године напорног рада су почеле да дају резултате и направљена је конструкција зграда. До 1924 под кров стављене две велике зграде: гинекологија и интерно (Онда нема средстава више. Траже начин да заврше зграде...)
1927 нашле средства у меморијалном фонду – др Elsie Inglis - Илсе Енглис . Са тим средствима успевају да заврше Женску болницу.
1929 г. 1 октобра – свечано отварање болнице. На отварању говори Др Марија Вучетић а затим Др Славка Михајловић Клисић дирљивим речима оживљава успомену на Др Илсе Енглис која је жртвовала живот помажући српској војсци.
Др Славка Михајловић Клисић је наименована за првог директора гинекологије, ради бесплатно и жртвује се. Др Каја Марковић, Др Миленија Попова, Др Боса Паштовић раде још у породилишту. На интерном одељењу су радиле Др Јелица Нешковић и Др Милена Попова. Прва српска лекарка Др Драга Љочић, на жалост, због година није могла да носи бреме тако тешке функције. Оне су радиле потпуно бесплатно да би подигле наталитет у Србији.
Високи хумани стандарди као што су бесплатно порађање и лечење су дефинитивно подигли наталитет у Србији али су са смањењем средстава били све теже одрживи. Услед низа околности у тим бурним временима тридесетих година, болница 1932 бива дата у најам железници и после 2. Светског рата носи назив Железничка болница на Дедињу. Од 1978 интеграцијом две болнице названа је КБЦ Дедиње, а онда, на изненађење многих запослених исте године КБЦ Др Драгиша Мишовић – што је име само једне од болница.
1958 године Др Славка Михајловић-Кисић у Српском лекарском друштву држи предавање о Женској Меморијалној болници на Дедињу.
Током рата Др Славка Михајловић је водила дневник и објавила касније под насловом: Облаци над градом 1914-1918. Изводи из тог дневника су објављивани у више књига , ТВ емисија и у осталим медијима широм света. Међутим, њен предан, племенит и пожртвован рад на оснивању Породилишта и подизању наталитета у Србији је много мање познат.
...
Извор: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=2521779984562854&id=725982547475949&__xts__[0]=68.ARA0N3DI4Z_PYEZJY7wB8XnX4SypbSvgBRA2JSHgJi4fPW-ENwm7ynwIayzwVhNFHZ5Kep8ZUbfQLudkM321DSGrje-Tektassr53d15BSCGuZIhem9rcPSt_lg9_r3IZ-gKc1f1vy10kHxgShl7i7AXMZqXpcvz3wC6n9MfPfYnV47YTdbQRQXUVNkP_62OGw_hZoWJWBpp-2qawuPpvTFJP9m9XklODfQZpk7GT_xo5O27m0lh2jZD8cLjfVdsWja1kZjQ5Dk0ofIjABBvsxbIV5plzZC80NSzDwTMHfzELR4z6vE8-nQTg5kLKl3vCwHyfW3iaSV0URh0FKTP5vCpGg&__tn__=-R