Ca6op Cp6a

  Сећање на никада прежаљеног Светозара Станковића - Нанија ( 1948.-1996.) Светозар Станковић - Нани  -  археолошки локалитет Благотин Када сам уписала археологију давне 1992. нисам ни слутила да ћу бити сведок прогона сваког археолога који се усудио да се заиста бави истраживањима у циљу истинског разумевања прошлости и исправног тумачења колико је то могуће ( са нашим скромним могућностима ) . Наши путеви су се укрстили 1993. године када сам се прикључила теренским истраживањима на праистор и јском ( старчевачком ) локалитету Благотин који се налази у близини Трстеника ( у селу Пољна ) у Поморављу . Мој тадашњи дечко Аки ме је испратио на аутобуску станицу у неверици да идем са ранцем и врећом за спавање негде у унутрашњост без јасног сазнања када се враћам кући . Иначе моја “урбана“ екипа била је збуњена мојим ангажовањем те копањем земље свим расположивим средствима . Тада није било мобилних телефона, посете нису биле дозвољене на арх. теренима, и најмањи период уч...

Етнографска карта људске расе - Лондон, 1851. извор: https://archive.org/details/dr_ethnographical-map-showing-the-distribution-of-the-human-race-drawn--engr-13033040 извор други: https://www.davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY~8~1~312678~90081904:The-distribution-of-the-human-race?qvq=q:distribution%20of%20the%20human%20race;lc:RUMSEY~8~1&mi=8&trs=29#

Петар Колендић СЕЋАЊЕ НА ПЕТРА КОЛЕНДИЋА Србокатолички покрет у Дубровнику: Животна и научна мисија Петра Колендића Петар Колендић био је књижевни историчар и почетком 20. века истакнути припадник покрета дубровачких Срба католика. Својим свесним избором нације, он се, попут неколицине других Дубровчана, сврстао у Србе и српство искључиво као национални, дакле политички и историјски концепт одвојен од вере, односно православља. Нажалост, одбијање овог концепта и интеграције таквог избора у савремену српску нацију, историјска је грешка без преседана. Приказати живот и рад Петра Колендића, уз повод 140. годишњице од његовог рођења и у свим импликацијама које се око те биографије и дјела јављају, није лако. За то би нам требала погодна и јасна метафора. У том смислу, слика која би најлакше могла илустровати линију која је одредила овај живот у споју српско-хрватских динамика и књижевности - имала би облик хеликса, завијеног попут навоја на шрафу или спиралних степеница којим се графички п...

  Рођен као Немац и пруски барон Алберхт Шиндлер фон Клејстенбург толико је волео српски народ да је примио православље и променио име. Оженио је Српкињу, борио се за Србе у два рата, страдао је највише од издајника и завидних Срба. Убијен 2. септембра 1946. године од стране комуниста. веза 1 веза 2

  "Римљани су били само окупатори, као и Турци, оставили су своје археолошке трагове, али народ је и под њима био онај исти који и сада овде живи. Сада имамо археолошке доказе да смо овде живели и пре Римљана, али те чињенице угрожавају поредак Империје. Како објаснити својим поданицима да су „примитивни“ сељаци са тла Србије, „агресори“ и „злочинци“, непријатељи „европских вредности“, некада давали Риму цареве и стварали врхунска уметничка дела, а нису били „романизовани“? Зато нам ускраћују знања о нашој баштини, и ту баштину дају новоствореним народима." Др Ђорђе Јанковић (1947-2016) некада шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду.